U fokusu - Srbija

Ko gradi data centre, moraće da gradi i elektrane

Najveći svetski operateri data centara svrstali su se među najveće ulagače u energetske inovacije, od malih modularnih nuklearnih reaktora do geotermalne energije, a kapitalni izdaci za modernizaciju elektroenergetskog sektora u 2026. godini premašuju 700 milijardi dolara.

„Do juče je data centar bio samo veliki potrošač električne energije. Danas su najveći svetski operateri istovremeno postali i najveći ulagači u energetske inovacije, od malih nuklearnih elektrana do geotermalne energije. Pravila se menjaju pred našim očima i već sada oni koji stvaraju računarske kapacitete moraće da stvaraju i energetsku osnovu koja omogućava njihov rad, povezujući tako proizvođača i potrošača električne energije u jedinstven ekosistem”, kaže Mit Gusev, predsednik odbora direktora grupe „Warmico”, investicione grupe koja se bavi izgradnjom data centara nove generacije i koja posluje i u Srbiji.

Srbija u taj talas ulazi sa velikim planovima i jednom prednošću kojoj se zasad posvećuje nedovoljno pažnje. Kapacitet data centara u zemlji, danas procenjen na oko 27 megavata, trebalo bi da poraste na približno 200 megavata do 2030. godine i na jedan gigavata do 2035. godine. Istovremeno, zemlja gotovo da ne koristi sopstveni izvor stabilne zelene energije  biogas i biomasu, na koje je krajem 2025. godine otpadalo svega 0,96 odsto proizvodnje električne energije. Pritom se za proizvodnju biogasa koristi tek oko desetine raspoloživog poljoprivrednog potencijala. Za razliku od solarnih i vetroelektrana, biogasno postrojenje radi neprekidno, sa faktorom iskorišćenja kapaciteta od 85 do 90 odsto, obezbeđujući stabilno bazno snabdevanje energijom. Štaviše, kroz takozvanu trigeneraciju isto postrojenje može istovremeno da proizvodi električnu energiju, toplotu i rashladnu energiju, a hlađenje je najveća pojedinačna stavka energetske potrošnje svakog data centra. Upravo je ovakav model zatvorenog ekosistema optimalan za razvoj industrije data centara, naglašavaju u grupi „Warmico”.

Taj resurs, međutim, ostaje po strani i u državnim planovima. Prema analizi, biogas se ne nalazi među ključnim projektima na koje Srbija namerava da usmeri najavljenih 6,5 milijardi evra investicija u nove proizvodne kapacitete do 2035. godine, s naglaskom na obnovljive izvore energije. Među tim projektima su solarni klaster snage jedan gigavata, hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, gasne elektrane i razvoj nuklearnog programa.

„Srbija u ove promene ulazi sa prednošću koju ima malo koje tržište-ogromnim neiskorišćenim resursima zelene sirovine iz poljoprivrede i prehrambene industrije. Dok razvijene zemlje tek tragaju za čistim izvorima energije za svoje data centre, kod nas se oni od samog početka mogu graditi neposredno uz izvor energije, stvarajući visokoefikasne ekosisteme zatvorenog ciklusa. To nije samo energetsko već i razvojno pitanje: ko prvi poveže te dve industrije, postaće regionalni centar, a ne periferija”, kaže Gusev.